Sad ili nikad?!

… a to je bilo leto neko..vozio sam nekim kotarima na kraj sveta…nekim krajevima koje ni u ovoj pesmi ne mogu nazvati svojim…
I odjednom sam primetio kako putokazi kraj puta…kako tornjevi crkava…kako senke brda promiču u drugom pravcu..odjednom sam znao da se vraćam…ne znam kako ali sam znao zašto…I tek tamo u Žablju…na starom putu za Zrenjanin… zaustavio me jedan besni brkati milicajac…
“De ćeš ti sada“-rekao je
“Idem da zaprosim jednu devojku“-odgovorio sam..
“Sad u pola četri ujutro?!“ -reče milicajac malo zbunjeno..
“Sada ili nikad“-rekoh ja
“…pa dobro“ -završi milicajac …
“…pa dobro“ -reče i devojka  pod jednim mostom
 …nešto kasnije …svom srećom …
i eto to je ta pesma….